Помозите ми докторе, иако се од тога нећете обогатити!
sinoliki | 08 Март, 2012 02:53
Занимљиво је како здрав човек жели многе ствари у животу, а болестан само једну - да поново буде здрав (како би поново могао да ужива у свим оним стварима којима је и угрозио здравље).
Да не помислите да нешто није у реду са мном - само сам се прехладио. Али, због те прехладе, запушен ми је нос. Тј, запушен је само кад лежим, чим устанем, отпуши се. А, покушавам да заспим. А, код куће немам капи. А, у ово доба не ради ни једна апотека у близини. Колико год безазлено звучао мој проблем, у овом тренутку бих се радо одрекао свега битног и небитног у мом животу, животних циљева, снова, принципа, ма свега, само да ме ово прође. Или макар да ми се створе капи за нос. Не мора ништа фенси, са пумпицом и то, може и обичан Нафазол, само да саставим који сат сна...
Не вреди. Не иде. Не могу да спавам кад не могу да дишем нормално. И знам, као и увек кад не могу да спавам, кренуће мисли да ми лутају на сто страна и тако све до јутра. А ујутру рано треба устати. И опет ћу бити шлогиран цео дан. Ух, бре, нисам навио будилник. Ха, ха, добро је што не могу да заспим, 'ладно бих се ујутру успавао. Мада, шта па има да га навијам кад ионако не спавам... Нема везе, ај' за сваки случај. Гле порука! Како је нисам видео??
Messages/Inbox...
"Поштовани, измирите дуг за 01/2012 у року од 8 дана и избегните укидање одлазног саобраћаја. Ваш Телеком Србија". Бацим поглед и на претходну поруку: "Молимо Вас да дуг по Мастер Кард картици у том и том износу измирите до 15.03.2012. Ваша Банка Интеза". Мој Телеком Србија?! Моја Банка Интеза?! Па, кад сте моји, мајку му, што ми само тражите паре и претите?! Је л' може некад нешто лепо да ми стигне од вас?!
А, таман сам се понадао да ћу видети поруку оне мале слатке, што ми се већ неко време свиђа... Нешто типа: " 'Еј, управо сам раскинула с дечком... Сад могу, коначно, и себи и теби да признам да ми се свиђаш! Шта мислиш да одемо сутра на кафу? Могли бисмо после и до мене кући, моји су отишли у викендицу у Бабе... ;)". Добро, и само позив на кафу би био ок. Уствари, довољно би било и оно признање, за остало бих се сам снашао. Ма, и сам смајли би био кул! Али не! Само проклети Телеком...
Ха, тачно сам знао да ће ми мисли некако наћи пут до ње! А, није ни чудо. Ових дана све чешће хватам себе како мислим на њу. Не памтим кад ми се последњи пут нека девојка оволико свидела. Не знам тачно ни кад је почела да ми се свиђа. Познајемо се већ пар година и све то време смо се повремено виђали у неком заједничком друштву. При том, никада је нисам гледао као женско, као потенцијалну девојку, мада ми је увек била занимљива, паметна, духовита... Помало затворена и мистериозна... Увек сам с њом имао гомилу тема за разговор и увек, кад бисмо били у истом друштву, били бисмо једно до другог, често и помало издвојени од осталих. Али кажем, никад је нисам посматрао као женско. И одједном, пре можда нешто више од месец дана, помислих по први пут у себи како има баш лепе очи. Па, приметих како јој се стварају рупице на образима док се смеје. Па, кад је грлим, док се поздрављамо, како њено тело савршено належе на моје. Како има чврст стомак, затегнуте груди, леп мирис... И тако, мало по мало, почнем да размишљам о њој, испочетка сасвим ретко, а временом и сваким новим сусретом, све више и више. Али, не може у мом животу нешто да буде лепо и лако, све мора да се испостави као компликовано, замршено, нерешиво. Од толиких девојака у овом граду, ја препознам савршенство баш у оној која је у вези већ шест година. Баш у оној, која ми, након што се једне вечери коначно десило нешто међу нама, каже да мисли да је боље да се више не виђамо, јер не жели даље да ризикује своју везу. 'Бем ти курву судбину!
Него, добро, од кукања нема вајде. А, ионако, сад немам посао, па немам баш нешто ни пара, самим тим - шта бих, па, радио с њом? Него, кад смо већ код тога, дај да видимо шта ћемо с оним рачунима... Мастер могу да покријем Амексом, Амекс ћу покрити Мастером. За овај месец ће бити ок, следећег ћемо већ видети. Рачуне за стан сам већ платио, за то не морам да бринем. А за мобилни... Па, то је тек за 8 дана, има времена до тад, улетеће ваљда већ нешто. :D Али, под хитно морам да нађем нови посао! Не иде више овако. Али, опет, како да нађем посао, кад се и за позицију јебеног магационера тражи минимум 3 године радног искуства?!! Еј, бре, па као да је слагање кутија нека наука!! Да не помињем да бих хтео да радим нешто интелектуалније, нешто креативно, на чему ћу моћи да се развијам и да учим, а не да физикалишем. По могућству нешто што има везе с оним што студирам. Само, за то тек нема шансе. За тако нешто, поред 10 година радног искуства, мораш бити млађи од 23 године, имати завршен мастер, регулисану војску (неки још нису чули да је укинута), поред енглеског знати барем још два језика, а да нису хрватски/црногорски/босански, бити вољан да волонтираш првих 2-6 месеци да би добио МОГУЋНОСТ запослења...
Јао, где на то помисли'... Опет почињем да се нервирам! Не вреди, сад ћу да се исцимам до храма, да купим проклете капи за нос. Ако овако наставим, мислим да ћу сутра, нервозан и неиспаван неког убити.
Posted in Генерална . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Га-ла викенд
sinoliki | 04 Март, 2012 05:00
Јебемуматер, какав викенд остаде за мном...
Петак сам провео у кафани Мајк, (ваљда Мike, kao Nike, caмо са M)... И од те вечери ми остану трауме... Сестра мог друга која је пошла с нама ми понуди нешто у ве-це-у, мени врло ласкаво, али и неугодно, а некима би можда било и непристојно. Пошто у српском језику не постоји пноматопеја за оно што је она показала устима, њен гест ће морати да остане недоречен.
Но добро, ајде, да кажемо да то може да се подведе под дуњу којуу је пила...
Вечерас, тј. субота вече, одем са другарима на Јасну миленковић (познатију као Јами, да је неко не помеша са Јасном из Кнез Милетине). Јами ко Јами, атмосфера на нивоу, В. Скадарлија пуна к'о око... Ја, искусан, отишао припремљен, са нешто слан'не и по' литра вотке у желуцу.... Ту и тамо нашикан и спреман д а правим хаос. Е сад, ка д се иде на Јамија, зна се - у обзир долази само шљива. Јер, што би дјеве рекле, а Вики опевала, а Јами препевала: "Волим момке који пију ракију, волим их јер миришу на Србију!!!!!!!" Али које срећу квари! Не мож бре ракија на вотку. Јес' браЦко, ал не иде. Значи мора пауза, мора сечење. Пиво. Х2. Па +1. Па, онда шљива. Чисто да се осетиш домаћински. Кад се већ осећаш домаћински, мош' ваљда да се попнеш на сто. Е, не може. Ту је обезбеђенје, ко да су их румунке одгајиле, да те подсете да мушкарци не могу да се пењу на сто (пази дискриминацију, молим те!! Ако ово чита неки правник, нека се јави око обраћанја заштитнку грађана.) Ко да обезбеђују Снеки, а не Јамија! Ко, бре, може уз Јамија да се не пење на сто?! Још кад је видиш како се професионално пробија кроз масу и провлачи гајтан од микрофона међу људе и прави атмосферу, можеш да останеш ногама на земљи само ако си мртав! Али не, не може на сто. Не може ни на столицу. Опонемуше ме два пута. Још ми каже лик, к'о да га је румунка одгајила, да ако ме још једном опомене - срамота ме да напишем остатак - шта ће да ми ради.Добро. Мени је ионако лепо, ту поред мене је ђева што ми се свиђа, ја у елементу, нема везе што ми је рекла да је у вези шет година и да мош да будемо само другови, ја мешам гузовима (па није ми ваљда на мору бугарска стрпизета за джабе ставила 20 лева у гаће), заводим је полако али сигурно. Знам да ће кад-тад бити мајка моје деце, што јој отворено и казах (ако ће Лазар и Душан нешто да сисају, биће то њене дојке). И тако, до неког тренутка све делује кул, цело друштво ђуска, меша, цирка... Јами пева "Хајде мало, мало" по 18. пут (песма за коју тврдим да је била предводник хип хоп и р'н'б жанра на овим просторима)...Али дође тај неки тренутак и један изрод што га је одгајала румунка крене да кеља нешто мом другару који ама баш ништа није урадио. Крене лик из чиста мира да га вади напоље (мог друга), ми за њим да видимо шта се дешава... Ми сви мирни момци, неки би можда рекли пичке, нећемо никакве конфронтцје с обезбеђенјем, нисмо ваљда блесави. Покушавамо све да решимо дијалогом :) Тј. силом аргумента против аргумента силе... Ал' џаба прича да је дечко миран, пацифиста (Србија до Пацифика!!!), да не би мрава згазио... Истераше нас све, дјутуре, напоље. Девојке што су биле с нам, кренуше и оне (ова моја траум-фрау се прибила уз моје груди јуначке, уплашена, пиле моје дрхтаво, ни њој ништа није било јасно!!!:)...
Шта ћемо, 'ди ћемо, већ је цирка четри ујутур и као ајмо сви кућама (ова моја није хтела мојој кући, него својој, опет као, у вези је већ шест година и ти фазони, 'бем ти живот и обезбеђење што ме прекину у завођењу...).
Л&М, дођох кући, а желудац завија, Вука Бојовића би прождрнуо, са све брадом! Реко' ај' да направим неки сендвич, кад извалим да немам нишка меснато у фрижидеру. Све што је било конкретно, кум пој'о претходне вечери после Мајка. Јебига, шта да се ради, мора човек се сналази како зна и уме - тост, павлака, кечап, мајонез. Суштина сваког сендвича, мада фали неко месо да му да форму. Ма, нема везе, ионако ми је свеједно. Храним се ја тако, гризем "сендвич", кад видим на полици испред мене на којој држим зачине, кесицу кима. Ко зна одакле ми, ко ми га је донео и којом приликом. Знам само да га ја нисам купио. Углавном, гледам ја тај ким и сконтам да немам појма каквог је укуса. Па, реко' ај' да га метнем на "сендвич", баш да видим какав је. Поспем, загризем и... Доживим моментални флешбек који ме врати у детињство, онда ми се створи слика пекаре поред школе у глави, осетих неку сигурност и спокојство, онако инстант. Ма... Еј, бре, поезија укуса!!! Заинтригирам се, погледам мало боље кесицу, да се мало боље информишем, да видим ко то прави, ко пакује, увози, којом хемијом прскају... Кад оно - Састав: ким. Земља порекла: Србија. Произведено у Р. Србији. Произвођач Га-Ла д.о.о.
Значи, најјачи утисак овог викенда је ким! Што се мене тиче - ја сам провео Га-Ла викенд!!!
Posted in Генерална . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк