Га-ла викенд
sinoliki | 04 Март, 2012 05:00Јебемуматер, какав викенд остаде за мном...
Петак сам провео у кафани Мајк, (ваљда Мike, kao Nike, caмо са M)... И од те вечери ми остану трауме... Сестра мог друга која је пошла с нама ми понуди нешто у ве-це-у, мени врло ласкаво, али и неугодно, а некима би можда било и непристојно. Пошто у српском језику не постоји пноматопеја за оно што је она показала устима, њен гест ће морати да остане недоречен.
Но добро, ајде, да кажемо да то може да се подведе под дуњу којуу је пила...
Вечерас, тј. субота вече, одем са другарима на Јасну миленковић (познатију као Јами, да је неко не помеша са Јасном из Кнез Милетине). Јами ко Јами, атмосфера на нивоу, В. Скадарлија пуна к'о око... Ја, искусан, отишао припремљен, са нешто слан'не и по' литра вотке у желуцу.... Ту и тамо нашикан и спреман д а правим хаос. Е сад, ка д се иде на Јамија, зна се - у обзир долази само шљива. Јер, што би дјеве рекле, а Вики опевала, а Јами препевала: "Волим момке који пију ракију, волим их јер миришу на Србију!!!!!!!" Али које срећу квари! Не мож бре ракија на вотку. Јес' браЦко, ал не иде. Значи мора пауза, мора сечење. Пиво. Х2. Па +1. Па, онда шљива. Чисто да се осетиш домаћински. Кад се већ осећаш домаћински, мош' ваљда да се попнеш на сто. Е, не може. Ту је обезбеђенје, ко да су их румунке одгајиле, да те подсете да мушкарци не могу да се пењу на сто (пази дискриминацију, молим те!! Ако ово чита неки правник, нека се јави око обраћанја заштитнку грађана.) Ко да обезбеђују Снеки, а не Јамија! Ко, бре, може уз Јамија да се не пење на сто?! Још кад је видиш како се професионално пробија кроз масу и провлачи гајтан од микрофона међу људе и прави атмосферу, можеш да останеш ногама на земљи само ако си мртав! Али не, не може на сто. Не може ни на столицу. Опонемуше ме два пута. Још ми каже лик, к'о да га је румунка одгајила, да ако ме још једном опомене - срамота ме да напишем остатак - шта ће да ми ради.Добро. Мени је ионако лепо, ту поред мене је ђева што ми се свиђа, ја у елементу, нема везе што ми је рекла да је у вези шет година и да мош да будемо само другови, ја мешам гузовима (па није ми ваљда на мору бугарска стрпизета за джабе ставила 20 лева у гаће), заводим је полако али сигурно. Знам да ће кад-тад бити мајка моје деце, што јој отворено и казах (ако ће Лазар и Душан нешто да сисају, биће то њене дојке). И тако, до неког тренутка све делује кул, цело друштво ђуска, меша, цирка... Јами пева "Хајде мало, мало" по 18. пут (песма за коју тврдим да је била предводник хип хоп и р'н'б жанра на овим просторима)...Али дође тај неки тренутак и један изрод што га је одгајала румунка крене да кеља нешто мом другару који ама баш ништа није урадио. Крене лик из чиста мира да га вади напоље (мог друга), ми за њим да видимо шта се дешава... Ми сви мирни момци, неки би можда рекли пичке, нећемо никакве конфронтцје с обезбеђенјем, нисмо ваљда блесави. Покушавамо све да решимо дијалогом :) Тј. силом аргумента против аргумента силе... Ал' џаба прича да је дечко миран, пацифиста (Србија до Пацифика!!!), да не би мрава згазио... Истераше нас све, дјутуре, напоље. Девојке што су биле с нам, кренуше и оне (ова моја траум-фрау се прибила уз моје груди јуначке, уплашена, пиле моје дрхтаво, ни њој ништа није било јасно!!!:)...
Шта ћемо, 'ди ћемо, већ је цирка четри ујутур и као ајмо сви кућама (ова моја није хтела мојој кући, него својој, опет као, у вези је већ шест година и ти фазони, 'бем ти живот и обезбеђење што ме прекину у завођењу...).
Л&М, дођох кући, а желудац завија, Вука Бојовића би прождрнуо, са све брадом! Реко' ај' да направим неки сендвич, кад извалим да немам нишка меснато у фрижидеру. Све што је било конкретно, кум пој'о претходне вечери после Мајка. Јебига, шта да се ради, мора човек се сналази како зна и уме - тост, павлака, кечап, мајонез. Суштина сваког сендвича, мада фали неко месо да му да форму. Ма, нема везе, ионако ми је свеједно. Храним се ја тако, гризем "сендвич", кад видим на полици испред мене на којој држим зачине, кесицу кима. Ко зна одакле ми, ко ми га је донео и којом приликом. Знам само да га ја нисам купио. Углавном, гледам ја тај ким и сконтам да немам појма каквог је укуса. Па, реко' ај' да га метнем на "сендвич", баш да видим какав је. Поспем, загризем и... Доживим моментални флешбек који ме врати у детињство, онда ми се створи слика пекаре поред школе у глави, осетих неку сигурност и спокојство, онако инстант. Ма... Еј, бре, поезија укуса!!! Заинтригирам се, погледам мало боље кесицу, да се мало боље информишем, да видим ко то прави, ко пакује, увози, којом хемијом прскају... Кад оно - Састав: ким. Земља порекла: Србија. Произведено у Р. Србији. Произвођач Га-Ла д.о.о.
Значи, најјачи утисак овог викенда је ким! Што се мене тиче - ја сам провео Га-Ла викенд!!!
Posted in
Генерална .
Додај коментар: (0).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»